Припрема за географију и просторно планирање

Практичне информације

Све што треба да знаш о пријемном испиту и упису.

Контакт студијског програма

Како изгледа пријемни

Пријемни испит се полаже из Географије. За кандидате који се пријављују на смјер ГИС, додатно се полаже и испит из Информатике. Тест се састоји од питања са допуњавањем одговора и заокруживањем тачних опција, у складу са званичним питањима за припрему.

Испит траје око 2 сата. Бодовање и услови уписа се одређују према важећем Конкурсу Универзитета у Бањој Луци за дату академску годину.

Шта понијети на испит

• Личну карту или пасош (документ са фотографијом)
• Двије хемијске оловке плаве боје
• Пријаву о полагању коју добијеш приликом предаје докумената
• Поткладу за писање ако ти треба (нема столова за све кандидате на свим локацијама)
• Тишину, мирноћу и оловку за резерву

Напомена: коришћење мобилних телефона, калкулатора, књига и било каквих помагала није дозвољено. Кандидат који буде ухваћен у преписивању бива дисквалификован.

Термини за упис 2025/26

Према подацима са Универзитета у Бањој Луци за претходну годину:

За тачне термине текуће године, обавезно провјери на званичном сајту: geografija.pmf.unibl.org или pmf.unibl.org.

Бесплатна припремна настава

ПМФ Бања Лука сваке године организује бесплатну припремну наставу за будуће кандидате, која се обично одржава у току јуна на самом факултету. За детаље и пријаву, контактирај студијски програм имејлом или провјери на званичном сајту.

Студијски програми

Шта те чека на сваком од смјерова, шта ћеш изучавати и какве звање стичеш.

Мастер студије (други циклус)

Након завршетка основних студија, можеш наставити на мастер студијама на ПМФ-у:

• Општи смјер — продубљено изучавање географских наука
• ГИС — напредне ГИС технологије и анализе
• Поред тога, могуће је уписати и сродне смјерове на другим факултетима у земљи и иностранству

Мапе и шеме

Визуелна помагала за брже учење — интерактивне мапе, шеме Сунчевог система, слојева атмосфере и других кључних концепата.

Интерактивне мапе (отварају се у новом прозору)

Сунчев систем

Сунце чини 99,9% масе Сунчевог система. Од 2006. Плутон је прекласификован у патуљасту планету. Удаљености нису у размјеру (стварне удаљености би биле далеко веће).

Слојеви атмосфере

Кружење воде у природи

Континенти

• Азија (44,5 мил. km²) — највећи, 30% копна, преко 4,7 милијарди становника
• Африка (30,4 мил. km²) — други највећи, једини на коме пролази екватор и оба повратника
• Сјеверна Америка (24,7 мил. km²)
• Јужна Америка (17,8 мил. km²)
• Антарктик (14,0 мил. km²) — највише снијега и леда, највећа пустиња
• Европа (10,2 мил. km²) — најмања по површини после Аустралије
• Аустралија/Океанија (8,6 мил. km²) — најмања

Океани и њихова површина

• Тихи (Пацифик) — 165,2 милиона km² (~46% свих океана)
• Атлантски — 106,5 милиона km²
• Индијски — 70,6 милиона km²
• Јужни (Антарктички) — 21,9 милиона km²
• Сјеверни ледени (Арктички) — 14,0 милиона km²

У будућим верзијама биће додате и интерактивне мапе са кликабилним државама, рељефне мапе БиХ, шеме ћелијске грађе, дијаграми типова рељефа и још.

Корисни линкови

Збирка најкориснијих сајтова, видео-лекција и онлајн ресурса за припрему.

Званични сајтови ПМФ-а

• geografija.pmf.unibl.org — Студијски програм Географија
• pmf.unibl.org — Природно-математички факултет
• unibl.org — Универзитет у Бањој Луци
• gis.pmfbl.org — ГисЛаб (лабораторија за ГИС)
• gdrsbl.org — Географско друштво Републике Српске

Државне институције и подаци

• rgurs.org — Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове РС
• geoportal.rgurs.org — Геопортал Републике Српске (карте, катастар)
• rzs.rs.ba — Републички завод за статистику РС
• bhas.gov.ba — Агенција за статистику БиХ
• rhmzrs.com — Републички хидрометеоролошки завод РС

Онлајн мапе и атласи

• earth.google.com — Google Earth (3Д модел Земље)
• openstreetmap.org — Бесплатна светска мапа
• bing.com/maps — Bing Maps са сателитским снимцима
• earthobservatory.nasa.gov — NASA Earth Observatory
• arcgis.com — ArcGIS Online (професионалне мапе)
• windy.com — Глобална мапа времена и климе

Видео-лекције (YouTube)

• YouTube: „географија гимназија" — лекције на српском
• CrashCourse — енглеске серије о географији, геологији, екологији
• Geography Now — све државе свијета, по једна епизода
• OverSimplified — историјски и географски контекст важних дешавања

Онлајн квизови за вјежбу

• Seterra — географски квизови (државе, главни градови, ријеке, планине)
• Sporcle Geography — хиљаде географских квизова
• Quizlet — флешкарте на тему географија
• GeoGuessr — игра препознавања локација (премиум, али има бесплатан мод)

Енциклопедије и референце

• Википедија — Географија (српски)
• Encyclopedia Britannica
• CIA World Factbook — детаљни подаци о свим државама
• National Geographic

ГИС — посебно

Шта је ГИС, како почети учити, бесплатни алати и тутријали.

Шта је ГИС?

ГИС (Географски информациони систем) је рачунарски систем за прикупљање, чување, обраду, анализу и приказивање просторних података — све оно што има локацију на Земљи. Замисли мапу, али „живу" — где сваки слој (путеви, ријеке, насеља, шуме, висина) можеш укључити, искључити, мјерити, анализирати и комбиновати.

Гдје се користи: урбанистичко планирање, заштита животне средине, пољопривреда, шумарство, војска, возни паркови, поштанске службе, лоцирање ризика од поплава и пожара, ГПС навигација, друштвене мреже са локацијом — практично свугдје.

Бесплатни ГИС програми

• QGIS — најпопуларнији бесплатни и open-source ГИС алат. Pro-ниво, али потпуно бесплатан. Ради на Windows, macOS и Linux. Препорука број 1 за упознавање.
• GRASS GIS — старији, моћнији за научне анализе
• SAGA GIS — фокусиран на просторне анализе и теренске моделе
• OpenStreetMap (JOSM editor) — допринеси заједничкој светској мапи

Професионални ГИС алати (плаћени, али са бесплатним пробама)

• ArcGIS Pro — Esri, индустријски стандард, користе га државне институције и велике компаније
• ArcGIS Online — webGIS платформа за дијељење карата онлајн
• Mapbox — модеран алат за прављење интерактивних мапа за веб

Како почети учити ГИС

1. Инсталирај QGIS — преузми бесплатно са qgis.org. Препоручујемо последњу LTR (Long Term Release) верзију.
2. Прођи кроз Quick Start туторијал — на званичном QGIS сајту има основни водич за првих 30 минута.
3. Преузми просторне податке — за БиХ погледај Геопортал РС или OpenStreetMap. За свијет, Natural Earth (бесплатно) има све што треба.
4. Направи прву мапу — твог родног мјеста, града или најближе планине. Додај слојеве, обоји их, додај легенду и наслов.
5. Истражи анализе — мјерење растојања, бафер зоне, пресјек слојева, рачунање површина. Ово су основе ГИС анализе.

Препоручени туторијали

• QGIS Training Manual — званични водич, на енглеском, врло детаљан
• QGIS Tutorials and Tips — Ujaval Gandhi, на енглеском, концизно
• YouTube: „QGIS tutorial српски" — лекције на нашем језику
• Esri Learn ArcGIS — бесплатне лекције за ArcGIS
• Awesome Geospatial (GitHub) — листа стотина алата и ресурса за ГИС/просторне податке

Гдје преузети бесплатне просторне податке?

• Natural Earth — мапе свијета у различитим размјерама
• Geofabrik — OpenStreetMap подаци по регијама и државама
• USGS Earth Explorer — сателитски снимци (Landsat, ASTER)
• Copernicus Open Access Hub — Sentinel сателитски подаци (бесплатно)
• DIVA-GIS — бесплатни просторни подаци за било коју државу

Гдје раде ГИС стручњаци?

• Локалне самоуправе — општине, градови (просторно планирање, катастар, инфраструктура)
• Републичке институције — РГУРС, Завод за заштиту, министарства простора, саобраћаја, заштите животне средине
• ИТ компаније — нарочито оне које развијају мапе, навигацију, доставне платформе
• Међународне организације — Уједињене нације (УНДП, УНЕП), Светска банка, ЕУ агенције
• Природне катастрофе и хуманитарне организације — Црвени крст, Хуманитарни центри
• Војска и полиција — обавјештајне службе, стратегијско планирање
• Шумарство, пољопривреда — прецизна пољопривреда, мониторинг шума, ловни ресурси
• Енергетика и рударство — мапирање ресурса, истражне студије, EIA процјене

Појмовник

Кратке дефиниције важних географских термина по областима.

Астрономија и геофизика

• Афел — тачка у којој је Земља најудаљенија од Сунца (3. јул)
• Перихел — тачка у којој је Земља најближа Сунцу (2. јануар)
• Еклиптика — равнина по којој Земља обилази око Сунца
• Револуција — кретање Земље око Сунца, траје 365 дана и 6 сати
• Ротација — окретање Земље око сопствене осе, траје 24 сата
• Свјетлосна година — растојање које свјетлост пређе за годину дана (~9,46 трилиона km)
• Часовне зоне — Земља је подијељена на 24 зоне, свака 15° географске дужине
• Повратници — Раков повратник (23,5° сјеверне ширине) и Јарчев повратник (23,5° јужне)
• Поларници — сјеверни и јужни поларни круг (66,5° сјеверне/јужне ширине)
• Геоид — стварни облик Земље — заталасани елипсоид

Картографија

• Размјер карте — однос дужине на карти и стварне дужине у природи
• Топографска карта — детаљна карта у размјерама 1:25.000 до 1:200.000
• Изохипсе — линије које спајају тачке исте надморске висине
• Изобате — линије истих дубина испод нивоа мора
• Изобаре — линије истог ваздушног притиска
• Изотерме — линије истих температура
• Изохијете — линије истих количина падавина
• Меридијан — замишљена линија која спаја сјеверни и јужни пол (180 на исток, 180 на запад)
• Паралела — замишљена кружна линија паралелна екватору
• Азимут — хоризонтални угао мјерен у правцу казаљке на сату од географског сјевера (0°—360°)
• Картографска пројекција — начин преноса заобљене Земљине површине на равну карту

Геоморфологија и геологија

• Магматске стијене — настале хлађењем магме (нпр. гранит, базалт, габро)
• Седиментне стијене — настале таложењем (кречњак, конгломерат, лапорац)
• Метаморфне стијене — настале промјеном других стијена под притиском (мермер, гнајс, шкриљац)
• Епирогени покрети — спорa вертикална кретања кoре (изазивају трансгресију/регресију мора)
• Орогени покрети — брза, интензивна кретања (стварају планине, расиједе)
• Алпска орогенеза — настанак младих венчаних планина — Алпа, Хималаја, Анда
• Хипоцентар — мјесто у Земљиној кори гдје настаје земљотрес
• Епицентар — тачка на површини изнад хипоцентра
• Рихтерова скала — мјери ослобођену енергију земљотреса
• Меркалијева скала — мјери разорно дејство земљотреса (12 степени)
• Ерозија — разарање стијена и тла спољашњим силама
• Акумулација — таложење материјала
• Кањон — дубока, узана долина са стрмим странама
• Делта — нанос на ушћу ријеке у троугластом облику
• Морена — материјал који транспортује ледник
• Сталактити — стубови који висе са таванице пећине
• Сталагмити — стубови који расту од пода пећине према таваници

Климатологија

• Атмосфера — ваздушни омотач Земље; састављена од 5 слојева (тропосфера, стратосфера, мезосфера, термосфера, егзосфера)
• Тропосфера — најнижи и најгушћи слој, у коме се одвијају временске појаве
• Озонски омотач — у стратосфери, штити од UV зрачења
• Клима — просјечно стање времена за дугачак период (минимум 30 година)
• Вријеме — тренутно стање атмосфере
• Температурна инверзија — појава када је хладнији ваздух испод топлијег (обрнуто од нормалног)
• Падавине — киша, снијег, град, роса, иње
• Ефекат стаклене баште — задржавање топлоте у атмосфери због гасова (CO₂, метан, водена пара)
• Монсуни — сезонски вјетрови који мијењају правац (љетни и зимски)
• Кошава — хладан, сув вјетар у Војводини и источној Србији
• Бура — хладан вјетар на Јадранској обали
• Југо — топао и влажан вјетар са југа
• Маестрал — пријатан љетни вјетар на Јадрану
• Анемометар — инструмент за мјерење брзине вјетра
• Бофорова скала — мјери јачину вјетра од 0 до 12 степени

Хидрографија

• Свјетско море — све повезане воде Земље (~71% површине)
• Салинитет — концентрација соли у морској води (просјек 35‰)
• Цунами — џиновски талас изазван подморским земљотресом или вулканском ерупцијом
• Морске мене — плима и осека (узрок Мјесечева гравитација)
• Сизигиј — највеће морске мене (млад мјесец и пун мјесец)
• Голфска струја — топла океанска струја из Мексичког залива ка Европи
• Ледени брег — комад леденика који се одломио и доспио у море
• Издан — подземна вода која тече кроз порозне стијене
• Извор — мјесто на површини гдје избија подземна вода
• Понорница — ријека која понире у крашко подземље
• Слив — подручје са кога све воде отичу у једну ријеку
• Развође — линија која дијели сливове
• Криптодепресија — језеро чија је површина изнад, а дно испод нивоа мора
• Депресија — језеро чија је и површина и дно испод нивоа мора

Биогеографија и педологија

• Биосфера — све области Земље насељене живим бићима
• Хидрофите — биљке које живе у води
• Ксерофите — биљке сушних станишта
• Хигрофите — биљке влажних станишта
• Чернозем — најплоднија врста земљишта (црница), карактеристична за степе и Војводину
• Црвеница (terra rossa) — црвенкаста земљишта на кречњаку, Медитеран
• Подзол (пепељуша) — кисело земљиште четинарских шума
• Гајњача — смеђа земљишта храстових шума
• Тајга — четинарске шуме сјеверне Евроазије и Сјеверне Америке
• Тундра — биљна заједница хладних подручја без дрвећа
• Степа — травната равница умјереног појаса
• Савана — травната равница тропског појаса
• Селвас — тропске кишне шуме у Јужној Америци
• Прерија — степа Сјеверне Америке
• Пампас — степа Јужне Америке
• Макија — густо зимзелено грмље око Средоземног мора

Друштвена географија

• Екумена — насељени дио Земље
• Анекумена — ненасељени дио Земље (Антарктик, високе планине, пустиње)
• Наталитет — стопа рађања (број рођених на 1.000 становника)
• Морталитет — стопа умирања (број умрлих на 1.000 становника)
• Природни прираштај — разлика између наталитета и морталитета
• Депопулација — смањивање броја становника
• Демографска транзиција — прелаз из високих стопа рађања и умирања ка ниским
• Миграције — кретања становништва (унутрашње и вањске)
• Емиграција — исељавање
• Имиграција — усељавање
• Урбанизација — процес повећања градског становништва
• Деаграризација — напуштање пољопривреде
• Дерурализација — напуштање села
• Мегалополис — спој више градова у непрекидну урбану цјелину (нпр. Бостон-Њујорк-Вашингтон, Токио-Осака)
• Конурбација — спој два или више градова који расту један према другом
• Агломерација — главни град са околним предграђима
• Технополис — савремени градови усмјерени на високу технологију (нпр. Силицијумска долина)

Екологија и заштита средине

• Екосистем — јединство биотопа и биоценозе
• Биоценоза — животна заједница (све врсте на једном мјесту)
• Биотоп — животно станиште (физичка средина)
• Биом — велика еколошка цјелина (тропска шума, степа, тундра, тајга...)
• Аутотрофи — организми који сами производе храну (биљке, неке бактерије)
• Хетеротрофи — организми који се хране другим организмима
• Сапрофаги (сапрофити) — разлагачи органских остатака
• Киселе кише — падавине са повишеном концентрацијом сумпорних и азотних оксида
• Глобално загријавање — раст просјечне температуре Земље због повећања гасова стаклене баште
• Озонска рупа — стањивање озонског омотача (главни кривац: фреон/CFC)
• Биодиверзитет — разноликост живих врста
• Ендеми — врсте које живе само на једном подручју
• Реликти — врсте које су преживјеле из ранијих геолошких периода

ГИС и геоинформатика

• ГИС — Географски информациони систем
• Слој (layer) — један тип просторне информације у мапи (путеви, ријеке, насеља)
• Растер — просторни подаци представљени као мрежа квадратића (пиксела) — слике, сателитски снимци
• Вектор — просторни подаци као тачке, линије и полигони
• Атрибут — нумеричка или текстуална информација везана за просторни објекат
• База података — структурирано спремиште информација
• Даљинска детекција — прикупљање података са даљине (сателити, авиони, дронови)
• Геокодирање — претварање адреса у географске координате
• Интерполација — процјена вриједности између познатих тачака
• WGS 84 — стандардни глобални координатни систем (користи га и GPS)
• Беспилотни систем (дрон) — даљински управљана летјелица

Занимљивости

Географски рекорди свијета и занимљиве чињенице из БиХ и Републике Српске.

Свјетски географски рекорди

Континенти и планине

• Највиша планина свијета: Монт Еверест (8.849 м) — Хималаји, граница Непала и Кине
• Највиша планина мјерена од подножја: Мауна Кеа на Хавајима (10.210 м, али већи дио под морем)
• Најнижа тачка на копну: Мртво море (-430 м) — Израел и Јордан
• Највећи континент: Азија (44,5 милиона km²) — 30% копна
• Најмањи континент: Аустралија (8,6 милиона km²)

Воде

• Најдужа ријека: Нил (6.650 km) и Амазон (6.400 km) — научници расправљају о тачном поретку
• Ријека са највише воде: Амазон (готово 1/5 ријечне воде на Земљи)
• Највеће језеро по површини: Каспијско море (371.000 km²)
• Најдубље језеро: Бајкал у Сибиру (1.642 м)
• Највећи океан: Тихи (Пацифик) — већи од свих копна заједно
• Најдубље мјесто: Маријански ров у Тихом океану (11.034 м)

Клима и временски рекорди

• Најкишовитије мјесто: Mawsynram у Индији (~12.000 mm падавина годишње)
• Најсувље мјесто: Atacama у Чилеу — у неким дјеловима пустиње никад није забиљежена киша
• Најтоплије забиљежено: Death Valley, Калифорнија (+56,7°C)
• Најхладније забиљежено: Восток, Антарктик (-89,2°C)
• Најветровитија тачка: Commonwealth Bay, Антарктик (просјек 80 km/h, раекорди преко 320 km/h)

Државе и становништво

• Највећа држава по површини: Русија (17,1 милион km²)
• Најмања држава: Ватикан (0,49 km²)
• Најнасељенија држава: Индија (~1,43 милијарде, претекла Кину 2023.)
• Најгушће насељена држава: Монако (~26.000 становника по km²)
• Држава са највише граница: Кина и Русија — обје граниче са 14 држава

Занимљивости из БиХ и Републике Српске

Природа

• Највиши врх БиХ: Маглић (2.386 м) на граници са Црном Гором
• Највиши врх РС: Маглић (2.386 м), уједно и БиХ
• Најдужа ријека: Сава, чине северну границу БиХ (945 km кроз 4 државе)
• Најдужа ријека потпуно у БиХ: Босна (271 km)
• Највећа понорница у Европи: Требишњица — протиче кроз неколико крашких поља
• Перућица: једна од посљедњих прашума у Европи, у Националном парку Сутјеска
• Хутово блато: једно од најважнијих мочварних подручја у Европи (Рамсар листа)
• Дрина и Тара: Тарин кањон је најдубљи кањон у Европи (1.300 м)
• Виш и Кравица: најпознатији водопади

Градови и историја

• Бања Лука: други по величини град у БиХ, главни град Републике Српске, окружен ријеком Врбас
• Најстарији градови: Дабоч (Дабар), Зеница, Сарајево, Травник — сви имају римске или предримске основе
• Сарајево: једини европски град са православном црквом, католичком катедралом, џамијом и синагогом у радијусу од 100 м у старом дијелу
• Мостарски Стари мост: симбол града, оригинал саграђен 1566. године, под заштитом UNESCO
• Андрићев мост на Дрини у Вишеграду: такође UNESCO, овјековјечен у роману Иве Андрића „На Дрини ћуприја"

Клима и положај

• Три климатска типа у БиХ: континентална (на сјеверу), планинска (у централном дијелу) и медитеранска (на југу — Херцеговина)
• Излаз на море: БиХ има само 21,2 km обале — Неум, једно од најкраћих обала у свијету
• Положај: БиХ је у срцу Балкана, на размеђу истока и запада — географски и културно

Национални паркови

• Сутјеска (РС) — највећи и најстарији, садржи прашуму Перућицу и врх Маглић
• Козара (РС) — историјски значајан, природно богат
• Уна (ФБиХ) — кањон ријеке Уне и Унац
• Drina (РС) — кањон Дрине, врло биодиверзитетан

Знаменити географи нашег простора

• Јован Цвијић (1865–1927) — отац српске научне географије, истраживач крша, аутор „Балканско полуострво"
• Војислав С. Радовановић — наставио Цвијићев рад у антропогеографији
• Рајко Гњато — савремени географ, аутор уџбеника за гимназију који је на твом списку литературе
• Чедомир Црногорац — аутор уџбеника за први разред гимназије, такође на списку литературе

Разно — забавно

• Сваке године се број нација у свијету мијења — посљедња призната држава је Јужни Судан (2011)
• Земља се окреће брзином од око 1.670 km/h на екватору — управо због тога је пљосната на половима
• Антарктик је највећа пустиња на свијету — мање падавина годишње од Сахаре
• У Финској има више језера него у било којој земљи свијета — преко 188.000
• Кинески зид се не види из свемира голим оком (упркос популарном миту)
• Африка је једини континент кроз који пролази екватор и оба повратника (Раков и Јарчев)
• Русија се простире кроз 11 временских зона — кад је у Москви подне, у Камчатки је већ 9 увече
• Вулкан Стромболи (Италија) еруптира готово непрекидно већ преко 2.000 година — назван „свјетионик Медитерана"